Dragi Sjor Niko, Primio sam tužnu vest danas dok sam bio na terenu, završavajući svoj trening. Osećaj praznine i tuge me je obuzeo. Nadam se da si osetio koliko si mi značio u karijeri i životu. Tvoj uticaj na moj razvoj kao čoveka i tenisera ostaje neizbrisiv.

Osećam večnu zahvalnost tebi i tvojoj divnoj ženi Miji što ste me prihvatili kao vašeg rodjenog sina kada sam imao 12 godina.  Moji roditelji i braća su tebe uvek osećali kao člana porodice.

Kada su nam gotovo svi okrenuli leđa i dok je naša zemlja razarana u bombardovanju, Mija i ti ste nam pružili ruku podrške i uradili sve što u vašoj moći da bi moja braća i ja mogli da nastavimo da živimo svoj san i da se bavimo sportom koji volimo.

Hvala ti za sve trenutke koje sam danas iznova u glavi doživljavao i koji će ostati urezani u mojem pamćenju dok sam živ. Pored tuge i pomešanih emocija koje osećam, tvoj lik i sećanja na zajedničke trenutke mi unosi radost i zahvalnost u srce.